DUE: kolovoza 2025

nedjelja, 3. kolovoza 2025.

Nova Kvizorama (433) – broj 1736

Novi broj Kvizorame sve svoje obožavatelje poziva na – čitanje. Birajte: Ivana Šojat, Jagoda Truhelka, Vladimir Halovanić i Senko Karuza. A onako usput, „bacite“ se na odgonetanje. Vjerujem da ćete uspjeti.

Važite svaku odgonetku u Kvizorami!

(Želimir Kušić, Boris Nazansky, Boris Babič, Danica Majnarić, Ivan Hrgović, Luka Jelavić i Robert Smolec, Kvizorama broj 1736, 2. VIII. 2025., str. 1, 3, 12, 16, 23 i 41)

U spomen (81) – LAZAR DOVNIKOVIĆ

LAZAR DOVNIKOVIĆ

(1936. – 2025.)

У Новом Саду је преминуо 30. маја 2025. године у 89. години др Лазар ДОВНИКОВИЋ, професор Универзитета. Сахрањен је на Градском гробљу у Новом Саду 3. јуна.

Родио се у Чепину код Осијека 20. августа 1936. године, где је завршио основну школу. Средњу техничку школу завршио је у Осијеку 1954., а на Машинском факултету у Београду је дипломирао 1960. Ванредно је студирао и општу књижевност, а 1967. године започиње постдипломске студије нацртне геометрије на Архитектонском факултету у Београду, где је магистрирао 1975, а докторирао 1976. године.

По дипломирању на Машинском факултету, са 25 година запошљава се као инжењер у Дирекцији хидросистема Дунав–Тиса–Дунав (одељење механизације) а 1963. године прелази на Машински факултет у Новом Саду који касније прераста у Факултет техничких наука, где ради до одласка у пензију. Са 29 година постаје стални асистент на предмету техничко цртање на Машинском факултету у Новом Саду, а затим на предмету нацртне геометрије на Факултету техничких наука. Са 35 постаје доцент, са 40 доктор наука, након чега постаје ванредни професор, а са 45 година редовни професор … и тако до одласка у пуну пензију децембра 2001. године са навршених 40 година стажа и 65 година живота. Од 1990. године се посветио научним истраживањима, где је постигао веома запажене резултате, које је објавио у књизи „Хармонија сфера – релативистичка геометрија хармонијских еквивалената“ (Матица Српска, 1999). После пензионисања, бавио се даљим елаборирањем сферне геометрије, доказујући да је Еуклидска равна геометрија, која шаље две паралелне линије у бесконачност, базирана на заблуди, објашњавајући нову РЕЛАТИВИСТИЧКУ СФЕРНУ ГЕОМЕТРИЈУ КОНАЧНОГ УНИВЕРЗУМА.

У слободно време, док се није потпуно предао нацртној геометрији, много је читао, писао, био запажен енигмата, афористичар и карикатуриста. Годинама је писао за „Ошишани јеж“. Објавио је 1968. књигу „АФОРМАЛИЗМИ“ (Матица српска, Нови Сад). Говорио је енглески, руски и есперанто, у чему је био самоук.

Остварио се као муж, отац и деда. У браку је био преко 40 година са супругом Светланом, с којом је имао сина Александра и кћер Софију, а потом и унучиће Николу и Елену.

Енигматиком је почео да се бави у основној школи а први рад (испуњаљка) му је објављен, као дванаестогодишњаку, у загребачком „Проблему“ 13. новембра 1948. године. Објавио је око 1.000 радова, већином анаграма, ребуса, испуњаљки, пирамида и загонетки у стиху. Сарађивао је у загребач ким часописима „Проблем“, „Ребус“ и „Вјесников квиз“, осјечкој „Загонетки“, београдским часописима „Енигма“ (први рад 1964) и „Хупер енигматици“. Радове је потписивао и са „Л.Д.“, „Лазо Довниковић“ и „Лазар Духовниковић“ (по презимену његових предака).

Заступљен је у књигама: „Лексикон загонетача Југославије“ (Стјепан Хорват „Чвор“, Бјеловар, 1979), „Истакнути енигмати Југославије“ (Ивица Млађено вић, Београд, 1989), „Лексикон српских енигмата“ (Мирослав Лазаревић и Јован Вуковић, ЕСС и Алма, Београд, 2007) и у монографији „ЕНИГМА – 70 ГОДИНА“ (Јован Вуковић, Крста Иванов, Марјан Радаковић, ЕСС, ЕК НЗ и ЕК Бор, 2023). Помиње се у „Библиографији српске енигматике“ (Марјан Рада-ковић, ЕСС и Алма, 2012.) и у књизи „Комбинаторика у играма ријечи“ (Алојз Буљан, Новска, 2003). У књизи „Свет анаграма“ (Зоран Радисављевић, Београд, 2004.) заступљен је са 38 састава, углавном из „Вјесниковог квиза“, док је у књизи „Клинови, пирамиде и варијације“ (Владета Тривунац, Алма, Београд, 2006.) представљен са 40 радова, међу којима је и рекордна пирамида од 22 слова. Енигматски савез Србије му је доделио за 50 година енигматског стваралаштва 2005. године Златну повељу.

Др Лазар ДОВНИКОВИЋ је био скроман, поштен и великодушан човек. Оставио је значајан траг у науци и енигматици! Нека му је вечна слава и хвала за допринос који је дао југословенској, хрватској и српској енигматици.

Владимир Шарић

K-rebusi

(Tihomir Jelić, Robert Pauletić i Čedomir Jelić,

Kviskoteka broj 1577, 1. VIII. 2025., str. 10, 24 i 38)

Dr. Zoran (16)

(Zoran Zeljković, Vjesnikov kviz broj 78, 12. II. 1975., str. 3)

Iz budućega Leksikona zagonetača (20)

3. kolovoza 2025.

DERIŠ, Jeronim– Jerko (Bos. Šamac, 3. VIII. 1921. – Karlovac, 27. V. 2017.). Nastavnik. Prvu križaljku objavio je u Skandi Čvoru 1984. godine. Desetak zagonetaka objavljeno mu je u Mini Čvoru (1985.), Skandi Čvoru (1984.) i ZEZ zabavniku (1985.). Član Enigmatskog udruženja Čvor bio je od 8. VI. 1982.

oOo

DODIĆ, Hranislav (Leskovac, 14. VI. 1946. – Leskovac, 3. VIII. 2018.). Profesor matematike. Prvu zagonetku, premetaljku, objavio je u veljači 1983. godine u listu Eureka. Više od tisuću i petsto križaljka i premetaljaka objavio je u listovima Eureka (1983.-1988.) i Novosti Enigma (2016.-2020.). U natjecanju u sastavljanju križaljka u organizaciji UE Vuk Karadžić 1989. osvojio je prvo mjesto. Bio je član Enigmatskog kluba Beograd a kasnije i Udruge enigmata Vuk Karadžić (1987.-1994.). Koristio je pseudonim Luka.

Stjepan Horvat

Na današnji dan (1589)

(Branko Polić, Skandi ukrštenice broj 26, 10. IV. 1987.)

(Ivan Čagalj, Mini Čvor broj 700, 3. VIII. 1989., str. 13)

Lukin premetajni nadnevnik (119)

LuPa

Zlatkine premetajne čarolije (381)

(Zlatka Bjelovučić, Čvor Križaljka)

Križaljka a la Želja

(Željko Jozić, Feniks broj 797, 24. VII. 2025., str. 33)

Enigmatski kalendarij (2554)

3. VIII. 1882. – U mjestu Medana pri Gorici rodio se slov. pravnik, pjesnik, prevoditelj i zagonetač, dr. sc. ALOJZ GRADNIK

3. VIII. 1921. – Rođen je u Bosanskome Šamcu bh.-hrv. zagonetač JERONIM DERIŠ JERKO

3. VIII. 1933. – U Ilirskome listu broj 35, koji je izlazio u Ljubljani, objavljena je križaljčica na njemačkome jeziku

3. VIII. 1963. – U Jagodini rođen je srb. zagonetač MIODRAG OBRENOVIĆ

3. VIII. 1971. – U Nišu je rođena srb. zagonetačica DANIJELA MILUNOVIĆ

3. VIII. 1976. - Autorska Čvor Križaljka broj 146 Ivice Mlađenovića Arhima

3. VIII. 1977. – U Kneževu kod Beloga Manastira rodio se srp. logičar, kvizovkaš i zagonetač NIKOLA ŽIVANOVIĆ – Autorska Čvor Križaljka broj 172 hrv.-srp. zagonetača Ljubislava Drakulića

3. VIII. 1988. – Robert je Pauletić u Vjesnikovu kvizu broj 443 objavio prvu križaljku s bjelinom 7 x 9, a u rubrici „Sfinga pita“ Antuna Košira objavljen je 2000. stih

3. VIII. 1989. – Objavljen je u Bjelovaru 700. broj Mini Čvora

3. VIII. 1993. – Izašao je 1. broj zgb. časopisa Kvizorama Mozaik

3. VIII. 2010. - Umro je u Beogradu srb. zagonetački velemajstor, urednik, publicist, rječničar i enigmatski aktivist BRANKO POLIĆ

3. VIII. 2013. - Održani su u Širokome Brijegu I. Susreti enigmata

3. VIII. 2014. – Na blogu Srpska enigmatika objavljena je križaljka Mileta Jankovića s bjelinom 19 x 5

3. VIII. 2018. - Preminuo je u Leskovcu srb. zagonetač HRANISLAV DODIĆ

subota, 2. kolovoza 2025.

Lukin premetajni nadnevnik (118)

LuPa

VI. OPSuSZ – rezultati 3. kola: REBUS

1.-2.) Nebojša Dragomirović i Božo Miljević – po 52 boda

3.) Božo Miljević – 51

4.) Zdenko Ćavar – 51

5.) Slavko Bovan – 50

6.) Boris Babič – 50

7.) Luka Pavičić – 49, 8.) Nebojša Dragomirović – 48, 9.) Zoran Radisavljević – 48, 10.) Zoran Milunović – 48, 11.) Božo Miljević – 47, 12.-14.) Rade Goljović, Zoran Radisavljević i Pero Galogaža – po 47, 15.-16.) Ejub Semić i Dragiša Cetić – po 47, 17.) Pero Galogaža – 46, 18.-19.) Slavko Bovan i Miloš Milićević – po 46, 20.) Dobrivoj Jerinkić – 46, 21.-22.) Dragiša Cetić i Dejan Minić – po 46, 23.-24.) Zoran Tacić i Dejan Minić – po 45, 25.-29.) Nebojša Dragomirović, Boris Nazansky, Pero Galogaža i Zoran Milunović (2) – po 44, 30.-41.) Aljoša Vuković, Zoran Radisavljević, Dobrivoj Jerinkić, Gojko Mandić, Boris Nazansky, Dejan Minić, Nedjeljko Nedić, Snježana Štimac, Goce Pavlov (2), Dragiša Cetić i Valter Kvalić – po 43, 42.-45.) Rešad Besničanin, Snježana Štimac, Vladimir Šarić i Ejub Semić – po 42, 46.-56.) Luka Pavičić (2), Zoran Tacić (2), Zdenko Capan, Gojko Mandić, Antun Jurić, Goce Pavlov, Miroslav Lazarević, Vojko Maksimčuk i Veroljub Babić – po 41, 57.-64.) Aljoša Vuković, Žarko Đokić, Živko Barišić (2), Boris Nazansky, Dragoslav Rosić, Vojko Maksimčuk i Ejub Semić – po 40, 65.-73.) Rešad Besničanin, Milan Vuković, Živko Barišić, Gojko Mandić, Snježana Štimac, Dragan Lojanica, Vladimir Šarić, Sreten Perić i Veroljub Babić – po 40, 74.-78.) Milan Vuković, Voja Dodevski, Gordana Jovanović Šarić (2) i Miroslav Lazarević – po 398, 79.-80.) Aljoša Vuković i Voja Dodevski – po 37, 81.) Voja Dodevski – 36

Rebuse možete pogledati na Banetovom blogu „Rebusi“.

Perina rebusologija (64)

(Pero Galogaža, Feniks broj 568, 13. X. 2016., str. 49)

Feniksova antologija (135)

(Dado Velić, Feniks broj 219, 1. V. 2003. i broj 797, 24. VII. 2025., str. 24)

(Ivica Maljković, Feniks broj 165, 2. IV. 2001. i broj 797, 24. VII. 2025., str. 25)

Petica

Biljna dopunjaljka

ŠLJIVA S KLEKOM: NABIJ!

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ K

Tona

(Robert Smolec, Kvizorama broj 1735, 26. VII. 2025., str. 35)

(Hamdo Biogradlija, Skandi Đerdan broj 49, kolovoza 2025., str. 26)

Potiraljka

ANTE, JA SE NADAM TJEDAN DANA!

(Alan Marinić, Kviskoteka broj 1577, 1. VIII. 2025., str. 8)

Glazbena premetaljka

Slušaj, Ennija Morriconea

uspoređuju s Bachom,

hrabro je zamijenio -

SIGURNOST C-MOLA STRAHOM!

ZeT

Na današnji dan (1588)

(Branko Lipanović, zgb. Sfinga broj 12, 30. XII. 1952.)

Rebus (4 – 5 – 6 – 6)

(Zlatko Šešerin, Čvor broj 7, 1. III. 1969., str. 11)

Željine skandi asocijacije

(Željko Jozić, Skandi Feniks broj 1291, 15. VII. 2025., str. 10)

Iz budućega Leksikona zagonetača (19)

2. kolovoza 2025.

BURIAN, Franta – František (Petrovice / Kuna Hora, 2. VIII. 1888, Daruvar, 28. XI. 1958.). Gimnazijski profesor, pripovjedač, pjesnik i publicist. Prvu zagonetku prvoslovku (akrostih) objavio je kao učenik 15. IV. 1903. godine u 16. broju lista Pobratim. Objavio je više od tristo zagonetaka, prije svega u stihovima (premetaljke, jednačice, umanjivaljke, srokovke, krojidbe i dr.). Surađivao je u Anđelu Čuvaru (1905.-1908.), Krijesu (1909.-1911.), Mladom Hrvatu (1910.-1914.), Mladom Istranu (1908.), Pobratimu (1903.-1916.), Prosvjeti i Svijetu (1927.). Pisao je zagonetačke članke i organizirao zagonetače, U vrijeme školovanja u Požegi osnovao je enigmatski klub Upitnik (1907.), a kasnije i klub Stara garda (1912.). Koristio je dosta pseudonima i šifri kojima su potpisivane njegove zagonetke i pjesme: B., B. Franta, Branko Kozjak, Božo Perović, Franta, F. B. i Fr. B.

oOo

STRINIĆ, Petar – Perica (Otok, 2. VIII. 1958.). Trgovac i karikaturist. Prvu zagonetku, rebus, objavio je u 363. broju Čvor Razbibrige od 24. V. 1980. godine. Objavio je desetak zagonetaka (rebusa, skrivačica, popunjaljki) u Čvor Razbibrizi (1980.-1981.), Eureci i Feniksu (2009.). Objavljivao je i karikature vezane uz zagonetaštvo. Bio je među osnivačima Zagonetačkog društva Vinkovci (1979.). Sudionik Međunarodnog salona karikatura Čvorak iz Bjelovara.

oOo

ŠEŠERIN, Zlatko (Glina, 2. VIII. 1940.). U svijet zagonetaka ušao je 1954. godine objavom prve zagonetke u beogradskoj Enigmi. Brojne križaljke, skrivačice, akrostihoidi i druge sitne zagonetke objavljuje u Čvoru (1968.-1969.), Enigmi (1954.), Rebusu (Os, 1957., 1959.-1966.) i Sfingi (Zg, 1966.). Bio je jedan od osnivača i urednika zagrebačke Sfinge (1966.). Članom Enigmatskog udruženja Bjelovar postao je 10. IX. 1968. godine. Neke su mu zagonetke potpisane šifromŠ-O i pseudonimom Shaw. Godine 1977. iselio se u Švedsku i više ne sastavlja zagonetke.

Stjepan Horvat

Don Ivan (16)

(Ivan Hrgović, Vjesnikov kviz broj 439, 6. VII. 1988., str. 5)

(Ivan Hrgović, Kviz Jesen '88., str. 60)

(Ivan Hrgović, Vjesnikova Sfinga skandinavke broj 248, 13. VI. 1990.)

(Ivan Hrgović, 15 nagradnih križaljki broj 117, 8. III. 1991., str. 14)

(Ivan Hrgović, Kvizorama broj 1382, 29. IX. 2018., str. 35)

(Ivan Hrgović, Kvizorama broj 1726, 24. V. 2025., str. 31)

Enigmatski kalendarij (2553)

2. VIII. 1888. – U mjestu Petrovice u Češkoj rođen je hrv. književnik i zagonetač FRANTA BURIAN

2. VIII. 1893. – Rođen je u Vranovcima kraj Slavonskoga Broda hrv. zagonetač VLADIMIR MAŽURAN

2. VIII. 1905. – Umro je u Grazu slov. pjesnik, slavist i zagonetač GREGOR KREK

2. VIII. 1929. – Rođen je u Visu hrv. zagonetački velemajstor, novinar, urednik i publicist BRANKO LIPANOVIĆ

2. VIII. 1940. – Rođen je u Glini hrv. zagonetač ZLATKO ŠEŠERIN

2. VIII. 1950. – Rođen je u Ljigu srb. zagonetač TOMISLAV ŽIVKOVIĆ

2. VIII. 1958. - Rođen je u Otoku kraj Vinkovaca hrv. karikaturist i zagonetač PERICA STRINIĆ

2. VIII. 2014. – U Širokome su Brijegu održani II. Susreti enigmata

2.-4. VIII. 2011. – Održan je II. Zagreb Open

petak, 1. kolovoza 2025.

Nova Kviskoteka (337) – broj 1577

S naslovnice novoga broja nespecijalne Kviskoteke zbrisao bih Kardashianke koje su, po meni, prevršile svaku mjeru. Opet je to dobro dokle god nema Severine.

Olujna Kviskoteka!

Napisao Kuma (premetaljka)

AMOR U POZI!

(Robert Pauletić, Mato Glibo, Ibro Memić, Marko Mihaljević, Mate Medvidović i Maksim Antić, Kviskoteka breoj 1577, 1. VIII. 2025., str. 1, 6, 9, 18, 29 i 47)

Iz budućega Leksikona zagonetača (18)

1.kolovoza 2025.

KERNC, Dragutin – Drago (Beč, 9. I. 1896. – Zagreb, 1. VIII. 1975.). Prvu zagonetku, brojčanicu, objavio je u broju 45 Sfinga Rebusa od 3. X. 1936. Desetak zagonetaka objavljeno mu je u Čvoru (1969.-1970.), Čvor Razbibrizi (1973. i 1976.), Sfinga Rebusu (1936.) i Zagonetka (Os, 1954.). Bio je član Enigmatskog udruženja Bjelovar.

oOo

KULUNDŽIĆ, Josip (Zemun, 1. VIII. 1899. – Beograd, 1. XII. 1970.). Dramatičar, redatelj i teoretičar drame. Prvu zagonetku dopunjaljku objavio je kao učenik u broju 9 lista Pobratim od 15. II. 1911. godine. U Pobratimu je ukupno objavio 54 zagonetke u razdoblju od 1911. do 1916. Bile su to razne zagonetke u stihovima i rebusi – slovčanke, račići, skinikape, raširivaljke i dr. Kao školarac bio je član zagonetačkog klub Orao iz Zemuna.