МИЛУТИН
(САВА) ТЕПШИЋ
(Сомбор,
11. април 1967 – Кљајићево, јул 2023)
ЛЕП
ЋУТИШ (У) ТМИНИ! (Г. Ј. Шарић)
Загонетно, помало мистично,
живео је енигматски вундеркинд и вечити момак а умро изненада у 57. години
МИЛУТИН ТЕПШИЋ. Нађен је мртав 24. јула пошто се није знало за њега од 16.
јула.
Видели смо га и дружили се са
њим 25. фебруара у Пећинцима приликом одржавања 2. Седнице Председништва ЕСС.
Посебно је био расположен приликом посете Српском музеју хлеба у Пећинцима, где
је сликару Јере-мији правио анаграме и квадрате. Дошао је да се на Загонетну
суботу дру-жи са колегама и на тај начин ода признање за досадашњи рад ЕСС-у и
да истакне да жели да буде члан ЕК Нове загонетке, како би помогао да и са овим
клубом буде првак Србије. На заједничкој слици енигмата у Музеју хлеба стајао
је испред лика краља Милутина!
Телефоном је на истеку рока
диктирао садржај својих радова за 4. Отворено првенство Србије у састављању
загонетака : у првом колу његова скан-динавка дели 19-25. место од 48 радова 28
аутора а анаграм: ЦЕНИМ ПИЋЕ УЗ БЕЛИ КРУХ, ЈАЈА, ПИЛЕ, МЕСА – СРЕМСКИ РАЈ!
(РЕШЕЊЕ: СРПСКИ МУЗЕЈ ХЛЕБА СЛИКАРА ЈЕРЕМИЈЕ У ПЕЋИНЦИМА) заузима 13. место у
конкурен- цији 68 анаграма од 37 аутора. После другог кола налазио се на 7 –
10. месту у конкуренцији 42 аутора! Нажалост, није стигао да пошаље ребусе!
Из ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ ЕНИГМАТА
(Београд, 2007, ЕСС и Алма) аутора Мирослава ЛАЗАРЕВИЋА и Јована ВУКОВИЋА
сазнајемо детаље из његове основне биографије: ремонтер на железници,
дугогодишњи куглаш, воли мистику, квалитетан енигмата, тежи савршенству, веома
талентован и пер-спективан аутор! Дуго година је био веран „Железницама
Србије“, све док није пре неколико година напустио посао ремонтера и железницу.
Од тада је радио све и свашта.
Забележено је да се преко 20
година бавио куглањем, наступајући за шест клубова, такмичећи се чак и у Првој
савезној лиги. Волео је и квизове тако да је у „Музичкој слагалици“ (данас
„Слагалици“) учествовао два пута на почетку 1994. и 1995. године и на Трећем
каналу РТС-а у емисији „Ко ће кога“. Хоби му је било сакупљање часописа са
езотеричном и мистичном садржином.
У књизи „ИСТАКНУТИ СРПСКИ
ЕНИГМАТИ“ (Београд, 1999) арх. Ивице МЛА-ЂЕНОВИЋА Милутин ТЕПШИЋ је заступљен
на две странице са избором од 26 радова (2 магична квадрата 9 х 9, 5 осмица, 9
седмица, 7 скандинавки..) а о младом енигмати (слика из војничких дана) Архим
каже: „У енигматику је ушао у 14. години. Јавио се чувеном „Квизу“ који му у
„Поштанском сандучету“ уступа готово пола странице објављујући његов ЧЧЧЧЧЧ
магични квадрат 11 х 11. Шест Ч у низу је, у ствари, поднаслов-коментар
Милутинове халуцинације и гласи: Читаво чаробњаштво чудесних чаробних четворина
– чудотворина. Милутина бих сврстао међу 3 – 4 најталентованија и
најперспективнија енигмата на српским просторима.“… „Појава Милутина на јавним
енигматским такмичењима широм бивше Југославије и касније на суженим
просторима, изазива посебну пажњу. Фаворитом га сматрају и када решава и када
саставља.“
Први рад је објавио у
„Вјесниковом квизу“ број 275 од 1. септембра 1982. године (горе поменути
магични квадрат 11 х 11). Иначе, није много радова објавио, јер је тежио да
оствари нешто необично и несвакидашње али енигматски веома вредно. Објавио је
преко 1.000 разних састава (магични квадрати, пирамиде, скандинавке, анаграми,
осмосмерке и др.) сарађујући у часописима: „Вјесников квиз“, „Еурека“, „Новости
енигма“, „Чвор разбибрига“, „Политика Хупер“, „Квиз Браничево“, „Орбис“,
„Разонода“, „Пан забавник“, „Кутак“, „Загонетка“, „Замко“, издања ЕК „Пирамида“
и др. Посебно су га интересовали магични квадрати тако да је саставио десетак
квадрата 9 х 9, тридесетак „осмица“ и преко 500 „седмица“. Заступљен је у књизи
Владете ТРИВУНЦА „МАГИЧНИ КВАДРАТI 7 х 7“ (Београд, Алма, 2007) са 156
магичних квадрата 7 х 7 док у књизи
Бориса АНТОНИЋА „ЗБИРКА КВАДРАТА 7 х 7“ (1930-1991) („Чвор“, Бјеловар, 2019)
има 2 одабрана рада. У књизи Мирослава ЛАЗАРЕВИЋА „ЕНИГМАТСКИ МАГИЧНИ КВАДРАТИ“
(словне „осмице“ и слоговне „петице“) (Београд, ЕСС, 1999) налазимо 4 Тепшићева
магична квадрата 8 х 8 а у књизи Бориса АНТОНИЋА „ЗБИРКА КВАДРАТА 8 х 8“ (1934
– 2019) („Чвор“, Бјеловар, 2020) налазимо 3 Тепшићеве „осмице“. У књигама
Бориса АНТОНИЋА „ЗБИРКА КВАДРАТА 9 х 9 И ВЕЋИХ“
(1941 – 2020) („Чвор“, Бјеловар, 2020) и „ЗБИРКА СЛОГОВНИХ КВАДРАТА 5 х
5 И ВЕЋИХ“ (1946 – 2022) („Чвор“, Бјеловар, 2022) објављена су три квадрата 9 х
9 и један квадрат 11 х 11 као и један слоговни квадрат 5 х 5. Код Владете ТРИВУНЦА
је био омиљен аутор тако је са 8 пирамида Милутин ТЕПШИЋ приказан у књизи
„КЛИНОВИ, ПИРАМИДЕ И ВАРИЈАЦИЈЕ“ (Београд, Алма, 2006).
У монографији Ратка Б.
СТОЈКОВИЋА „ТРИДЕСЕТПЕТ ГОДИНА УДРУЖЕЊА ЕНИГМАТА „ВУК КАРАЏИЋ“ БЕОГРАД (1986 –
2021)“ (УЕ „Вук Караџић“ и ЕСС, Београд, 2023) Милутина ТЕПШИЋА је аутор
представио овако: „Ре-монтер на железници, може се сматрати једним од оснивача
Удружења. У време одржавања Оснивачке скупштине Удружења, био на одслужењу
војног рока. Веома квалитетан енигмата-специјалиста за укрштенице. Учествовао
као решавач и састављач на свим такмичењима Удружења и Енигматског савеза
Србије и освајао висока места“.
Дуго година је био члан
Енигматског друштва „Др Ђорђе Натошевић“ из Сомбора и Удружења енигмата „Вук
Караџић“ из Београда а последњих година био је члан Енигматског клуба „Пирамида“
из Новог Сада. Такмичећи се за поменуте енигматске асоцијације освајао је
титуле екипног и појединачног првака Србије у решавању и састављању загонетака.
Првак Србије у решавању загонетака био је још 1991. године а био је троструки
првак Србије у састављању загонетака на Сусретима енигмата Србије (2007, 2009 и
2010 године). Учествовао је на преко 15 Сусрета енигмата Србије и један је од
најуспешнијих такмичара што је забележено у АЛМАНАХУ СУ-СРЕТА ЕНИГМАТА СРБИЈЕ
1-17 (1998-2017) (ЕСС, ЕК Бор, приређивач Крста ИВАНОВ, Бор, 2017). На
Енигматским колонијама у Сомбору био је стални учесник и један од вишеструких
победника а присуствовао је и већем броју Сусрета загонетача Југославије.
Представљен је у више
публикација: у „СВЕТУ АНАГРАМА“ Зорана РАДИ-САВЉЕВИЋА (Београд, Дивит,
2004) анаграмом БАШ СТЕ ВЕЧНО РАТОВАЛИ
(БРАЧНО САВЕТОВАЛИШТЕ), једном скандинавком са две белине 7 х 6 и са три
пирамиде; у „ЕРОТЕЦИ“ Славка БОВАНА („Чвор“, Бјеловар, 2021) је на више слика и
у више прича; у „МАМУТСКОЈ СКАНДИВЦИ“ Славка БОВАНА и сарадника (Кикинда, 2012)
има два састава; у „ЛЕКСИКОНУ СРПСКИХ ЕНИГМАТА“ (Мирослав ЛАЗАРЕВИЋ и Јован
ВУКОВИЋ, ЕСС и Алма, Београд, 2007) посвећена му је 374. страна са сликом уз објављена
4 рада (квадрати 8 х 8 и 9 х 9 и два анаграма); у „БИБЛИОГРАФИЈИ СРПСКЕ
ЕНИГМАТИКЕ“ Марјана РАДАКОВИЋА (Београд, ЕСС, Алма, 2012) спомиње се у три
одреднице; у књизи „УКРШТАЊЕ РЕЧИ У СРПСКОЈ ЕНИГМАТИЦИ“ (Мирослав ЛАЗАРЕВИЋ,
Јован ВУКОВИЋ, Миодраг ТОШИЋ; Београд, 2014) објављена му је укрштеница 7 х 7;
Награђиван од клубова у којима
је био члан (ЕУ „Чвор“ из Бјеловара доделио му је звање загонетача „А“ разреда
на почетку енигматског рада; диплома за 20 година чланства у УЕ „Вук Караџић“…)
а од Енигматског савеза Србије је добио Сребрну повељу.
Последњи енигматски скуп коме
је присуствовао била је 22. Енигматска колонија у Сомбору почетком јуна.
Сахрањен је на гробљу у
Кљајићеву 26. јула где му је и група енигмата одала пошту. Oстаје успомена на
изузетног, ведрог и увек спремног на шалу и енигматска надмудривања МИЛУТИНА
ТЕПШИЋА. Нека му је вечна слава и хвала.
В. Шарић
Nema komentara:
Objavi komentar