LAZAR
DOVNIKOVIĆ
(1936.
– 2025.)
У Новом Саду је преминуо 30.
маја 2025. године у 89. години др Лазар ДОВНИКОВИЋ, професор Универзитета.
Сахрањен је на Градском гробљу у Новом Саду 3. јуна.
Родио се у Чепину код Осијека
20. августа 1936. године, где је завршио основну школу. Средњу техничку школу
завршио је у Осијеку 1954., а на Машинском факултету у Београду је дипломирао
1960. Ванредно је студирао и општу
књижевност, а 1967. године започиње постдипломске студије нацртне геометрије на
Архитектонском факултету у Београду, где је магистрирао 1975, а
докторирао 1976. године.
По дипломирању на Машинском
факултету, са 25 година запошљава се као инжењер у Дирекцији хидросистема
Дунав–Тиса–Дунав (одељење механизације) а 1963. године прелази на Машински
факултет у Новом Саду који касније прераста у Факултет техничких наука,
где ради до одласка у пензију. Са 29 година постаје стални асистент на предмету
техничко цртање на Машинском факултету у Новом Саду, а затим на предмету
нацртне геометрије на Факултету техничких наука. Са 35 постаје доцент,
са 40 доктор наука, након чега постаје ванредни професор, а са 45 година
редовни професор … и тако до одласка у пуну пензију децембра 2001. године са
навршених 40 година стажа и 65 година живота. Од 1990. године се посветио
научним истраживањима, где је постигао веома запажене резултате, које је
објавио у књизи „Хармонија сфера – релативистичка геометрија хармонијских
еквивалената“ (Матица Српска, 1999). После пензионисања, бавио се даљим
елаборирањем сферне геометрије, доказујући да је Еуклидска равна геометрија,
која шаље две паралелне линије у бесконачност, базирана на заблуди,
објашњавајући нову РЕЛАТИВИСТИЧКУ СФЕРНУ ГЕОМЕТРИЈУ КОНАЧНОГ УНИВЕРЗУМА.
У слободно време, док се није
потпуно предао нацртној геометрији, много је читао, писао, био запажен
енигмата, афористичар и карикатуриста. Годинама је писао за „Ошишани јеж“.
Објавио је 1968. књигу „АФОРМАЛИЗМИ“ (Матица српска, Нови Сад). Говорио је
енглески, руски и есперанто, у чему је био самоук.
Остварио се као муж, отац и
деда. У браку је био преко 40 година са супругом Светланом, с којом је имао
сина Александра и кћер Софију, а потом и унучиће Николу и Елену.
Енигматиком је почео да се бави
у основној школи а први рад (испуњаљка) му је објављен, као дванаестогодишњаку,
у загребачком „Проблему“ 13. новембра 1948. године. Објавио је око 1.000
радова, већином анаграма, ребуса, испуњаљки, пирамида и загонетки у стиху.
Сарађивао је у загребач ким часописима „Проблем“, „Ребус“ и „Вјесников
квиз“, осјечкој „Загонетки“, београдским часописима „Енигма“ (први рад 1964) и
„Хупер енигматици“. Радове је потписивао и са „Л.Д.“, „Лазо Довниковић“ и
„Лазар Духовниковић“ (по презимену његових предака).
Заступљен је у књигама:
„Лексикон загонетача Југославије“ (Стјепан Хорват „Чвор“, Бјеловар, 1979),
„Истакнути енигмати Југославије“ (Ивица Млађено вић, Београд, 1989), „Лексикон
српских енигмата“ (Мирослав Лазаревић и Јован Вуковић, ЕСС и Алма, Београд,
2007) и у монографији „ЕНИГМА – 70
ГОДИНА“ (Јован Вуковић, Крста Иванов, Марјан Радаковић, ЕСС, ЕК НЗ и ЕК Бор,
2023). Помиње се у „Библиографији српске енигматике“ (Марјан Рада-ковић, ЕСС и
Алма, 2012.) и у књизи „Комбинаторика у играма ријечи“ (Алојз Буљан, Новска,
2003). У књизи „Свет анаграма“ (Зоран Радисављевић, Београд, 2004.) заступљен
је са 38 састава, углавном из „Вјесниковог квиза“, док је у књизи „Клинови,
пирамиде и варијације“ (Владета Тривунац, Алма, Београд, 2006.) представљен са
40 радова, међу којима је и рекордна пирамида од 22 слова. Енигматски савез
Србије му је доделио за 50 година енигматског стваралаштва 2005. године Златну
повељу.
Др Лазар ДОВНИКОВИЋ је био
скроман, поштен и великодушан човек. Оставио је значајан траг у науци и енигматици!
Нека му је вечна слава и хвала за допринос који је дао југословенској,
хрватској и српској енигматици.
Владимир Шарић
Nema komentara:
Objavi komentar