МИЛЕНКО
(Милана) МИЈАТОВИЋ
(Клење
код Богатића, 20. август 1951. – Стари Сланкамен, 8. децембар 2022.)
У Старом Сланкамену је 8.
децембра, после дуге и тешке борбе сa задобијеним повредама у саобраћајној
несрећи, у 72. години, умро истакнути енигмата Миленко МИЈАТОВИЋ.
Родио се у месту Клење код
Богатића 20. августа 1951. године, у месту где је пре неколико месеци доживео
удес, када га је ауто-мобил ударио при његовој вожњи на бициклу. Месец дана је
био у коми а затим је пар месеци био свестан али непокретан, да би пре неки дан
био пребачен са ВМА у Стари Сланкамен на рехаби-литацију. У Клењу је сахрањен 13.
децембра.
Гимназију је завршио у Шапцу а
од 1970. живи у Београду, где је 1974. године постао апсолвент на Економском
факултету. Радио је у београдској фирми „Сигурност – Врачар“ а затим се
запослио у новинској кући „Политика“, где постаје помоћник главног и одговорног
уредника два енигматска издања: „Политика енигма тика“ и „Политика разбибрига“.
На овој дужности остаје све до одласка у пензију. Дуго година је стални
сарадник „Вести“, учествујући у уређивању часописа „Укрштеница“ а после престанка излажења овог
листа наставља сарадњу у енигматском додатку истог имена при редакцији „Вести“.
Активно се бавио спортом све до
1976. године. Тренирао је атлетику у Шапцу где је био вишегодишњи првак Шапца у
скоку у даљ и троскоку. Био је првотимац одбојкашког клуба „Мачва“ из Шапца а
играо је и фудбал у локалном сеоском клубу „Душко“.
У свет десете уметности –
енигматику ушао је објављивањем првог рада – анаграма у загребачком часопису
„Вјесников квиз“ 1976. године. Од тада је објавио преко 10.000 енигматских радова
а највише мрежастих загонетака (класичне, беле, мозаичке, домино укрштенице,
тематске скандинавке, анаграмe, магичнe ликовe, ребусe, пасијансe и друго).
Радове је објављивао у великом броју енигматских и неенигматских листова и
часописа: „Еурека“, „Мала Еурека“, „Еурека шампионка“, „Вјесников квиз“,
„Новости Eнигма“, издања новосадске „Пирамиде“, издања бањалучког „Рубикона“,
„Марбо“, „Мини Mарбо“, „Икс“, „Флеш“, „Мини Fлеш“, „Хоби“, „Аш“, „Крон“, „Мини
Kрон“, „Пан сканди“, „Пан забавник“, „Браво“, „Квиз Браничево“, „Треф“,
„Изазов“, „Осмосмерка“, „Балкан мозаик“, „Разонода“, „Хуперенигматика“, а већ
је наведено да је био стални сарадник и уредник Политикиних издања „Енигматика“
и „Разбибрига“ као и издања „Вести“ – „Укрштеница“. Изузетан састављач укрштених
речи заступљен је у књизи „Укрштање речи у српској енигматици“ (Мирослав
Лазаревић, Јован Вуковић и Миодраг Тошић,
Београд, 2014.). Заступљен је у
„Лексикону српских енигмата“ аутора Мирослава Лазаревића и Јована Вуковића
(Београд, 2007.) i у књиzi „Истакнути српски енигмати“ Ивице Млађеновића
(Београд, 1999.)
Дугогодишњи је члан Удружења
енигмата „Вук Караџић“ из Београда и члан пријатељ енигматских клубова „Нова
загонетка“ (Београд) и „Ниш“ (Ниш) а уједно је био члан Енигматског савеза
Србије.
Учесник је на 13 Сусрета
енигмата Србије (од првог до 12. и на 15. СЕС-у). Троструки је првак Србије у
решавању задатака: 2004. у Панчеву, 2007. у Лозници и 2010. у Крагујевцу, а
једном је био други – 2009. у Вршцу и двапут трећи – 2005. у Нишкој Бањи и 2011.
у Пожаревцу. На Првенству Србије у састављању загонетака 2007. у Лозници је
други а 2008. у Сомбору трећи док је на Првенству Србије у састављању анаграма
2005. у Нишкој Бањи био трећи. Освојио је више првих, других и трећих места на
конкурсима УЕ „Вук Караџић“ у састављању укрштених речи.
Учествовао
је у изради МАМУТСКЕ СКАНДИНАВКЕ на 12. Сусретима енигмата Србије у Кикинди
2012. године што је представљено и у истоименој књизи Славка Бована и
сарадника. У „Коцељевачким новостима“ Верољуба Бабића представљен је кратком
биографијом и сликом из пера Воје Додевског.
За Миленком је остала супруга
Миланка и два сина Милан и Вла-дета и две унуке и унук, којима изражавамо
искрено саучешће.
Нека му
је вечна слава.
В. Шарић
Nema komentara:
Objavi komentar