ЖИВАДИН
(Богосава) ЈОВАНОВИЋ
(6. 7.
1947. – 29. 1. 2023.)
У пожаревачкој болници је 29.
јануара ове године после краће болести умро у 76. години Живадин ЈОВАНОВИЋ,
дугогодишњи енигмата и верни сарадник београдске „Енигме“. Сахрањен је 1. фебруара на месном гробљу у
селу Чешљева Бара, у коме је живео са супругом Лепосавом по повратку из Беча
1993. године.
Живадин ЈОВАНОВИЋ је рођен у
селу Гареву код Великог Градишта 6. јула 1947. године. Основну школу је завршио
у Чешљевој Бари и Раброву а био је ученик Економске школе у Пожаревцу. Бавио се
пољопривредом. После женидбе и одслужења војног рока одлази у иностранство,
тако да је од 1973. до 1993. године био власник једне аустријске фирме за
рекламу путем телефона. Паралелно се бавио новинарством од 1981. године до
повратка у отаџбину. Био је акредитовани дописник „YU новости“ а радио је и за
„Европске новости“, „Вечерње новости“, „Спорт“, Радио Београд, „Реч народа“ и
друге.
Енигматиком се бавио више од 55
година па би требало да му Енигматски савез Србије посмртно додели ЗЛАТНУ
ПОВЕЉУ. Први рад је објавио у 597. броју београдске „Енигме“ 1. јуна 1967.
године. Објавио је око хиљаду енигматских састава (класичних укрштеница,
скандинавки, магичних квад-рата 7 х 7, испуњаљки као и загонетних цртежа) у
београдским издањима : „Енигма“, „Мала укрштеница“, „Разонода милиона“,
„Политика мозаик“ , у бјеловарским листовима „Чвор крижаљка“ и „Чвор разбибрига“
као и у бањалучком „Хику“ те у неенигматскимлистовима „Реч народа“ из Пожаревца
и „ТВ недеља“ из Беча и другим. У бјеловарском„Загонетачу“ објавио је чланак о
загонеташтву у Аустрији. Користио је псеудониме: „Јован Живадиновић“, „Жив. Б.
Јовановић“, „Жив. Б. Ј.“ И „Живадин“.
Био је члан Енигматског клуба
Београд све до престанка рада а затим је био члан Удружења енигмата „Вук
Караџић“, Енигматског клуба „Браничево“ из Пожаревца и једно време Енигматског
друштва „Др Ђорђе Натошевић“ из Сомбора. Учествовао је на 4. Сусретима
загонетача Југославије у Винковцима 1972. године. Присуствовао је на три
Сусрета енигмата Србије и то на 11. СЕС-у 2011. године у Пожаревцу, на 14. СЕС-у 2014. године у Бору и на 15.
СЕС-у 2015. године у Ваљеву. Заступљен је у Лексикону загонетача Југославије
(Стјепан Хорват, Бјеловар, 1979.), Лексикону српских енигмата (Мирослав
Лазаревић и Јован Вуковић, Београд, 2007.) и Алманаху Сусрета енигмата Србије 1
– 17 (1998. – 2017.) (приређивач Крста Иванов, Бор, 2017.).
Заступљен је магичним
квадратима 7 х 7 у антологијској књизи Владете Тривунца „МАГИЧНИ КВАДРАТ 7 х 7“
(Београд, 2007.) са 5 радова и у књизи Бориса Антонића „ЗБИРКА КВАДРАТА 7 х 7“
(Бјеловар, 2019.) са 3 рада.
Као енигматски колекционар
успео је да сакупи скоро 98% до сада изаш-лих часописа: „Енигма“ односно
„Новости енигма“ , „Мала укрштеница“ и „Разонода милиона“ чиме је допринео
да текст Монографије „ЕНИГМА – 70“, која
је у припреми, буде што комплетнија и богатија.Захваљујући сачуваним часописима
имао је прилику да сарађује на блогу РЕБУСИ Бра-нислава Никића у рубрици
ВРЕМЕПЛОВ (последњи прилог објављен 28. јануара ове године, три ребуса из
бјеловарског „Предаха“ број 22 од 15.09.1976).
Својим стваралаштвом као аутор
и као колекционар енигматских часописа заслужио је да му се ода признање да је
дао значајан допринос српској енигматици и будућој библиотеци и музеју.
Иза себе је оставио супругу
Лепосаву, која му је здушно помагала у раду на енигматици, четворо деце (син и
три кћери) и четворо унучади.
Нека му је слава и посебно
хвала на залагању око сакупљања и чувања енигматских часописа.
В. Шарић
Nema komentara:
Objavi komentar