STEVAN APOSTOLOVIĆ Jovana
(1933. – 2024.)
У Београду је 20. априла ове
године умро, после дуже и тешке болести, Стеван АПОСТОЛОВИЋ, енигмата, адвокат,
виолиниста, куглаш и спортски риболовац. Сахрањен је на Новом гробљу у
Београду.
Рођен
је у Пожеги 05. априла 1933. године.
Имао је Стеван АПОСТОЛОВИЋ
буран живот. Пореклом је из професорске породице. Први лекар у Србији Јован
АПОСТОЛОВИЋ био му је предак. Био је виолиниста од своје пете до 55. године,
свирајући и на концертима а био је прва виолина градског оркестра у Ваљеву. По
професији је био адвокат, а хоби су му била путовања тако да је обишао Северну
и Јужну Америку, Хавајска острва, Индију, Кину и Јапан.
Заступљен је у ЛЕКСИКОНУ
СРПСКИХ ЕНИГМАТА (Мирослав ЛАЗАРЕВИЋ и Јован ВУКОВИЋ, ЕСС и Алма, Београд, 2007.)
где је на 29. страни дата кратка биографија са сликом. Између осталог ту је
речено: „Енигматиком је почео да се бави веома рано. Јануара месеца 1946. године,
са ненавршених 13 година, у часопису „Дуга“ појављује му се први ребус.
Међутим, из енигматских вода прелази на куглашку стазу и на спортски риболов.
Дуго је паузи-рао у енигматици, а од 2000. године поново постаје активан
састављач. Сарађује у издањима које припрема Удружење енигмата „Вук Караџић“ и
Енигматски клуб „Београд“, као и у издањима новинске куће „Политика“ („ХУПЕР
енигматика“ и „Политика енигматика“).“ На 261. страни дата је „белина“ 7 х 7
класичне укрштенице објављене у „Политици енигматика“ број 193, 25. јула 2006.
године.
Са супругом Милом био је члан
Удружења енигмата „Вук Караџић“ (од 2000. па до 2016. године) и с њом
учествовао на три Сусрета енигмата Србије : 5. СЕС у Нишкој Бањи 2005, 6. СЕС у
Бајиној Башти 2006, и 7. СЕС у Лозници 2007. године. Пре тога је Стеван
АПОСТОЛОВИЋ учествовао на 2. СЕС-у у Београду 2001. и 4. СЕС-у у Панчеву 2004.
године. Заступљен је у „АЛМАНАХУ Сусрета енигмата Србије 1-17 (1998-2017)“
(приређивач Крста ИВАНОВ, ЕСС и ЕК Бор, Бор 2017.) где му је објављена слика на
19. страни.
У монографији „ЕНИГМА – 70
ГОДИНА“ (Јован ВУКОВИЋ, Крста ИВАНОВ и Марјан РАДАКОВИЋ, ЕСС,ЕК „Нова
загонетка“, ЕК Бор, 2023) представљен је у списку сарадника са сликом (први рад
у „Новости енигми“ објавио 2000. године). Представљен је и у монографији
„ТРИДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА УДРУЖЕЊА ЕНИГМАТА ВУК КАРАЏИЋ (1986-2021)“ (Ратко
СТОЈКОВИЋ, УЕ „Вук Караџић“ и ЕСС, Београд, 2023.) где је у списку чланова
заједно са су-пругом Милом.
БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ ЕНИГМАТИКЕ
(Марјан РАДАКОВИЋ, ЕСС, Алма, Београд, 2012) спомиње на четири места Стевана
АПОСТОЛОВИЋА: на 280. страни под бројем 62254 у тексту „ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА
ЛАВИРИНТОМ КРАЉА МИНОСА“; на 310. страни под бројем 62751 помиње се као аутор
текста „УТАЈА – ПРОНЕВЕРА“ („Вуков ковчежић2 број 22, март 2010); на 318
стра-ни под бројем 62873 аутор је текста „ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ВАЉЕВСКЕ ЕНИГ-МАТИКЕ“
(„Вуков ковчежић“ број 23, март 20119 и на страни 351 под бро-јем 80059 налази
се у попису добитника ЗЛАТНЕ ПОВЕЉЕ ЕСС.
У антологијској књизи „УКРШТАЊЕ
РЕЧИ У СРПСКОЈ ЕНИГМАТИЦИ“ (Миро-слав ЛАЗАРЕВИЋ, Јован ВУКОВИЋ, Миодраг ТОШИЋ,
ЕК „Нова загонетка“ и „Алма“, Београд, 2014) објављена је слика Стевана
АПОСТОЛОВИЋА на 166 страни а укрштеница посвећена Исидори СЕКУЛИЋ објављена у
„Новости енигми“ број 2.372 од 1. септембра 2013. године (белина 7 х 7) на 220.
стра ни.
За 50 година енигматског
стваралаштва добио је ЗЛАТНУ ПОВЕЉУ ЕСС-а на 5. Сусретима
енигмата Србије у Нишкој Бањи. Објавио је око 3.000 радова а понајвише
класичних укрштеница, скандинавки и ребуса. Био је заговор-ник укрштених речи
са белинама 7 х 7, користећи често веома оригиналне синтагме.
Био је члан УЕ „Вук Караџић“ из
Београда и ЕК „Ваљево“. Оставио је знача-јан траг у српској енигматиципа је
потребно да се његово стваралаштво проучи и о њему опширније напише. Нека му је
вечна слава и хвала.
Vladimir Šarić
Nema komentara:
Objavi komentar