Sonetna prvoslovka
Jasno mi i visoko
Alem-kamen se vinu
S čela i kao soko
Nad pustopoljem sinu.
Oplakali smo ćutke
Manastir i raspeće
I sve naše gugutke
I brali kasno cveće.
Već pada sa drveća
Inje, al' sneg nam neće
Sakriti rodni kraj.
Ovom krunom od cveća
Koju ti na glavu mećem
Osvetli zavičaj.
(Dobrica Erić „Kruna od kasnog cveća“, Skital(a) broj 3,
10. X. 1988., str. 2)
Enigmopovjesnik
2 komentara:
Rešenje: JASNO I VISOKO
Vlašar
Jest. Krasni stihovi!
Objavi komentar